Ученица сам осмог разреда наше школе. Одличан сам ђак. Поред обавеза које имам у школи, учење, вежбање,приватни часови, остатак времена посвећујем својој највећој љубави – рукомету.
Рукометом сам почела да се бавим 2016. године. Након одгледаних квалификационих утакмица женске рукометне репрезентације Србије за Европско првенство које су одигране у Kраљеву, у мени се јавила жеља да почнем да се бавим овим спортом. Та атмосфера која ме је понела у хали, радост код сваког датог гола, пробудиле су у мени жељу да почнем да тренирам рукомет. Потајно сам се надала да ћу и ја једног дана бити играчица најбоље селекције Србије.
Тренери су након годину дана редовног тренирања препознали мој таленат и пребацили ме да тренирам са старијом екипом. За мене је то била неописива радост. Ја, онако мала, сићушна, да се супротставим доста старијим девојкама од себе!
У почетку није било лако. Међутим, како је време одмицало постајала сам све јача, чвршћа и пуна самопоуздања. Изборила сам место у стандардној постави како моје селекције, тако и у селекцији старијих девојака.
Почетком 2020. године проглашена сам за најбољег стрелца на међународном турниру у Лазаревцу. Средином 2021. године освојила сам титулу најбоље играчице турнира у Бијељини, а крајем исте године поново изабрана за најбољу играчицу на међународном турниру у Подгорици.
Након три године добрих игара у првенственим утакмицама и на међународним турнирима, скренула сам на себе пажњу многих тренера. Убрзо је стигао и позив селектора за Централну Србију, а затим и позив селектора за камп репрезентације Србије на Kараташу. ПОСТАЛА САМ И KАПИТЕН ПИОНИРСKЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ СРБИЈЕ! То ми је био животни сан. Уједно, то је постала једна обавеза више и већа одговорност за мене.
Свакодневно усклађујем школске обавезе са тренинзима и утакмицама. За сада ми иде јако добро. Трудићу се да тако буде и у наредном периоду, јер себе видим као будућу познату рукометашицу не само на теренима Србије, већ и на борилиштима широм света.
Миа Ђекић, 8/3